Istanbul, grad koji spaja Evropu i Aziju. Moderan, ali sa vrlo bogatim istorijskim nasledjem, puno toga može pružiti brojnim turističkim posetiocima. Ono što čini Istanbul svetskom metropolom je upravo njegov položaj: s jedne strane Evropa, s druge strane Azija – spoj istoka i zapada, Hriščanstva i Islama.
U Evropskom delu grada pretežno se nalaze poslovni i trgovački centri, dok u Azijskom delu uglavnom živi stanovništvo. Ušće zvano „Zlatni Rog“ ili Haliç razdvaja evropski deo grada u dva dela, a povezuje ga Galata most.
Za Istanbul tj. njegov obilazak potrebno izdvojiti više dana (naša preporuka je bar 2 noćenja), a mi ćemo vam dati sugestiju šta morate obići ukoliko ste u ovom divnom i prelepom gradu. Ukoliko ste prvi put u Istanbulu, onda je ovaj članak sve što vam je potrebno za početak vaše ture i avanture. Šetnja i poseta uz vodiča skratiće vam vreme i sa druge strane, omogućiti vam zanimljivo informisanje o pomenutim istorijskim objektima.
Aya Sophia (Hagia Sophia – Aja Sofija) je, popularno nazvano, „must see“ ukoliko se nalazite u Istanbulu.
“Solomone, nadmašio sam te!”, bila je prva rečenica cara Justinijana u tek izgrađenoj Aja Sofiji. Na temeljima stare crkve koja je izgorela u požaru, čuveni imperator Istočnog rimskog carstva, je dao da se izgradi nova crkva.
Danas muzej, koji zbog svoje bogate istorije i činjenice da je prvobitno bila 916 godina crkva, a onda 481 godinu džamija, zaista je nezaobilazna turistička atrakcija u Istanbulu.
Džamija Sultan Ahmeda – poznatija kao Plava džamija – jedna je od najprepoznatljivih građevina u Istanbulu, sa minaretima koji su vidljivi iz celog grada. Kada je sagrađena 1609., izazvala je pravu buru jer je imala šest, a ne uobičajena četiri minareta, što je čini jedinom, od preko 500 istanbulskih džamija, koja ima šest minareta. Legenda kaže da je arhitekta pogrešno razumeo sultana kada je zatražio zlatne (altinske) minarete i pomislio da je rekao šest (alti). U to vreme, šest minareta imala samo džamija Harem u Meki, koja se smatra najsvetijom džamijom od svih. Da bi se smirile tenzije, u Meki je naređeno da se doda još jedan, sedmi minaret kako bi se ove dve džamije razlikovale.
Uprkos imenu, džamija sa spoljne strane zapravo nije plava, ali ogromni plafoni s kupolama unutar njih prekriveni su sa preko 20 000 ukrasno plavih pločica Iznik.
Plava džamija uz sebe ima i druge građevine, kao što su: bolnice, osnovne škole i škole za visoko obrazovanje, narodne kuhinje, mnogobrojne bazare i porodične grobnice kraljeva. Jedna od zanimljivijih soba je nazvana ”Muvakkithane”. U njoj su astronomi računali vreme molitve i ostale bitne datume u kalendaru.
Blaga svetlost kroz vitraže i tihe molitve čine je mirnim bekstvom iz gradske vreve.
Ukoliste ste ljubitelj Turskih serija, Topkapi Palatu ste verovatno videli u „Sulejman Veličanstveni“ ili „Kosem Sultanija“ (serija o Ahmetu koji je gradio Plavu džamiju). Ova palata je sagradjena u 15. veku i bila je primarna rezidencija otomanskih sultana i upravnog centra otomanskog carstva, sve dok je u 19. veku nije zamenila Dolmabahče palata, a ona pretvorena u muzej. Topkapi palatu je izgradio sultan Mehmet II, oko 1466.god., a na vrhuncu slave je smeštala 4000 ljudi.
Tačan naziv ove palate je „Saray-i Cedide-i i Amire“, ali ju je narod nazvao Topkapi, zbog velikih topova koji se nalaze na ulazu.
Topkapi palata raspolaže prostorom od oko 700.000 kvadratnih metara, što je dva puta veći prostor od Vatikana i polovina prostora koju poseduje Monako.
Turisti mogu videti brojne prostorije u kojima su boravili, kao i znamenitosti koje su koristili vladari na primer oruđe, nakit, oružje i još puno toga.
Zanimljivo je da se palata sastoji iz četiri vrata: čim uđete u palatu su Carska vrata, (nekadašnja uprava i kancelarija sultana), zatim slede druga vrata ili Vrata pozdrava (vode u carsku riznicu gde se nalazi jedan od najvećih dijamanata na svetu dijamant Kasicki). Ono što svakako najviše privlači pažnju posetiocima su Treća vrata ili Ulaz u raj. Iza njih se nalazio harem (što u prevodu znači privatno) kojim je obično upravljala sultanova majka. Harem se nazivao i Kuća veselja.
U harem su dovođene žene strankinje jer je Islam zabranjivao da robovi budu njihove veroispovesti. Devojke su kupovane širom sveta, ali neretko i prodavane od strane roditelja za određenu sumu novca ili su, pak, dovođene kao poklon plemića sultanu.
Svaka nova devojka u haremu je morala da prođe određenu vrstu školovanja (učenje jezika, plesovi, pevanje i sl.) i onda bi provela noć sa sultanom. Ukoliko bi ga zadovoljivala na načim koji je njemu odgovarao, mogla bi mu roditi dete. Ukoliko se to ne bi desilo, nažalost, pala bi u njegovu nemilost.
Zato su i žene u haremu bile podeljene u dve grupe. Jednu grupu su činile sluškinje, dok je druga grupa bila privilegovanija i činile su je konkubine i sultanove žene. Sve njih ih je lično on birao po njihovoj lepoti i svom ukusu.
Iz tog razloga je postojala i Kuća suza. Kao što samo ime i naglašava, tužno mesto odbačenih žena koje su izgubile naklonost sultana, kao i mesto žena i dece bivših sultana koji nisu više na prestolu.
Četvrta vrata su Vrata odmora, mesto gde je sam sultan mogao da se povuče i odmori.
Sa pet hiljada radnji na jednom mestu, Kapali Čaršija predstavlja jedan manji grad u srcu Istanbula. To je najveća pokrivena pijacu na svetu. Grand bazar ili Veliki bazar, kako ga nazivaju, čini kompleks prodavnica koje su povezane u 60-ak ulica, gde Turci nude turistima svoje proizvode, kao što su: nakit, odeća, obuća, proizvodi od keramike i još puno toga.
U samom bazaru postoji i veliki broj kafića, postavljenih u tradicionalnom stilu, u kojima možete pojesti najlepše i najsočnije baklave raznih ukusa.
Bilo da ste ljubitelj kupovine ili ne, svakako morate bar na tren zaviriti u bazar i osetiti duh trgovine ovog naroda, po kojoj su oni nadaleko poznati. Obavezno ponesite i mapu sa sobom, jer vas čeka pravi lavirint prodavnica. Mi vam preporučujemo da se prepustite i „izgubite“ u nekoj od 4400 radnjica.
Sulejmanova džamija predstavlja najznačajnije delo Osmanlijske arhitekture. Njenu izgradnju je naručio Sultan Sulejman, poznat pod imenom „Sulejman Veličanstveni“ i „Zakonodavac“. Sultan Sulejman Zakonodavac, osim što je osvojio Beograd, Rodos, Alžir, Temišvar, bio je u pohode na Nemačku, Mađarsku, Austriju… U njegovo doba Osmanlijsko carstvo se prostiralo na najširem prostoru u njegovoj istoriji.
U čast 30. godišnjice svog dolaska na presto, izgradio je sebi džamiju koja nosi njegovo ime i koja predstavlja ujedno i najlepšu džamiju ikada izgrađenu u Istanbulu.
Tvorac ovog velelepnog objekta je čuveni arhitekta Mimar Sinan. Sinan je poznat i kao arhitekta „koji nema potrebu za plan gradnje“. Radio je čak za 5 sultana i za života izgradio oko 400 velelepnih zdanja. Mnogi su ga poredili sa Mikelanđelom. Njegovo najpoznatije delo na našim prostorima je Most Mehmed paše Sokolovića u Višegradu.
Čast da Sulejmanovu džamiju otvori zlatnim ključem, imao je upravo Sinan, koji je tom prilikom izjavio: „Dok ima sveta i veka, postojaće i ova džamija“. Tačnost njegove tvrdnje, da je sagradio objekat izdržljiv na zemljotres, može se potvrditi i podatkom da je od 24 važnijih objekata koje je on sagradio u Istanbulu, u poslednjih 500 godina, sa malim oštećenjima, preživelo 89 zemljotresa jačine 7 stepeni po Rihterovoj skali.
Ispred džamije je dvorište u obliku verande i okružena je pratećim objektima koji pripadaju kompleksu. Ovi jednospratni objekti koji je okružuju, daju joj izgled jednog grada. Iza džamije se nalazi groblje u čijem sklopu su i turbe (grobnice) samog sultana Sulejmana i njegove supruge Hurem Sultan.
Hurem, fatalna sultanija, bila je Sulejmanova omiljena žena i njegova venčana supruga. Bila je majka šestoro njegove dece – Sultana Selima II, naslednika Sulejmana I, Mihrimah sultanije kao i prinčeva Mehmeta, Bajazita i Džihangira. Smatra se jednom od najmoćnijih žena Osmanskog carstva i jednom od najmoćnijih u istoriji čovečanstva.
Po današnjem preračunu, cena izgradnje ove džamije je procenjena na 60 miliona zlatnika. Osim veličanstvenog spoljnog izgleda, ista pažnja je posvećena i unutrašnjoj dekoraciji i enterijeru.
Palata koja, da je danas građena, koštala bi „samo“ 1.5 milijardu dolara.
Dolmabahče palata je sagrađena u 19. veku u Istanbulu i nalazi se na Bosforu, gde su se usidravali brodovi Osmanske vojske i predstavlja jednu od najpoznatijih palata na svetu. Topkapi palata je bila 400 godina glavna rezidencija svih sultana, a 1856. godine Sultan Abdulmejid proglašava Dolmabahče palatu centrom svih zbivanja i administrativnih radnji.
Palata se gradila 13 godina i građena je u želji da se postigne Evropski izgled palate, tako da su sami uzori za izgradnju ove palate bili Luvr i Bakingemska palata. Stil arhitekture je meštovit: od tradicionalnog stila, baroka i raznih stilova evropske arhitekture. Dolmabahče palata je grandiozna i očaravajuća palata, o čijoj veličini govori sam broj prostorija: 300 soba, 70 kupatila, 43 salona i 7 turskih kupatila.
Izgradnja ove palate je predstavljala raskoš i u njenu izgradnju uložilo se čak oko 35 tona zlata. U jednom delu palate vodili su se državni poslovi, a u drugom delu palate živele su sultanove žene u haremu, čiji je pristup imao jedino sultan.
U palati je živelo 6 sultana. Nakon pada Osmanskog carstva, Dolmabahče palata prelazi u ruke nove vlasti – Mustafe Kemal Ataturka koji bio prvi predsednik i osnivač republike Turske i koji je palatu koristio kao predsedničku rezidenciju, gde je i umro 1938. godine. U doba vlasti Ataturka veliki broj zvaničnika iz drugih zemalja je boravio u ovoj palati.
Sam izgled palate je raskošan i luksuzan. Palata predstavlja veliki kompleks sa brojnim vrtovima, fontanama, uređenim alejama drveća i cveća, džamijama i brojnim prostorijama.
Dolmabahče u prevodu sa turskog znači puna bašta. Jedan od pokazatelja luksuza jeste i poznati luster u palati koji teži oko 5 tona i na njemu se nalazi oko 750 lampi.
Palata je otvorena za javnost tako da imate priliku da iz prve ruke vidite sav njen luksuz i raskoš, harem i druge prostorije kao i da prođete hodnicima kojima su prolazili mnogobrojni sultani i zvaničnici Osmanskog carstva.
Smeštena je ispod grada, u blizini Plave džamije i predstavlja jednu od najstarijih cisterni koja je snabdevala vodom centar vizantijskog Carigrada. Sastoji se od 336 mermernih stubova, koji su visine oko 5 metara.
Pošto unutar zidina Vizantijskog grada nije bilo dovoljno izvora pijaće vode, grad je više vekova bio snabdeven sa izvora koji se nalaze u predelu Beogradske šume (Šuma u Istanbulu).
U vreme ratovanja neprijateljska vojska je često uništavala te vodne puteve ka gradu ili je sipala otrov u vodu, pa je za vreme mirnog stanja, stanovništvo bilo primoreno da gradi cisterne za skladištenje vode.
Bazilika Cisterna je izgrađena na 10.000 kvadratnih metara i imala je kapacitet skladištenja od oko 80.000 kubnih metara vode.
Cisterna Bazilika je poznata i po dve meduzine glave koje služe kao baze stubovima i nalaze se na zadnjem delu bazilike. Jedna glava je okrenuta naopačke, a druga je postavljena ukoso. Smatra se da su meduze ovako postavljene kao zaštita od njihovog pogleda (po legendi, ko god pogleda meduzu u oči će se pretvoriti u kamen). Ipak, postoji mogućnost da je jedna glava okrenuta na stranu da bi mogla da podupre stub. Zašto je druga glava okrenuta naopako ostaće i dalje misterija.
Sama igra svetlosti i klasična muzika popunjavanju mističnu atmosferu koja vlada u unutrašnjost cisterne.
Arheološki muzej je jedan od 5 najvećih svetskih muzeja arheologije.
Sastoji se od tri muzeja: Arheološki muzej, Muzej antičkog Orijenta i Muzej islamske umetnosti (Tiled Kiosk). Smatra se među najbogatijim muzejima u svetu jer sadrži preko milion istorijskih eksponata. Nažalost, izložena je samo jedna desetina primeraka.
Ovde su doneti predmeti iz Egipta, Anadolije i Mesopotamije… Pažnju svakako najviše privlače lavovi koji potiču iz XIV veka pne.
Izloženi primerci pretežno su iz doba Grčke i Rima. Predmeti su izloženi po modernom shvatanju muzejskog rada, po periodima i u tematskim grupama.
Do samog muzeja se može doći iz dvorišta Topkapi palate.
Kula Galata se gotovo može videti sa svih strana u gradu. Panorama grada, koju možete posmatrati sa visine od 67 metara pružiće vam fenomenalan pogled na Istanbul i okolinu.
Poznata je i kao kula Hrista (ili Isusova kula), a izgrađena tako da se sa jedne strane vidi Haliç (metro), sa druge strane Bosfor i sa treće strane Mramorno more.
U Osmansko doba kula je korišćena kao zatvor, svetionik, magacin i kao kula za nadgledavanje požara.
Unutar kule od kamena i danas se nalaze kafici kao i restorani sa turskim zabavnim programom. Do samog vrha i terase koja je namenja za pogled na grad, stiže se pomoću 143 stepenice. Za sve one koji nisu ljubitelji penjanja uz stepenice, ne brinite, kula ima i lift.
Magiju Istanbula treba doživeti i sa vode. Kako su Turci jako gostoljubiv narod, trudiće se maksimalno da vam ulepšaju plovodbu. Brodovi primaju oko 100 ljudi, a polaze iz luke Eminonu (evropski deo) sa Zlatnog roga. Sama vožnja traje oko sat i po vremena i ovo je najbolji način da vidite svu magiju Bosfora i Istanbula. Sa razglasa ćete uvek čuti pored koje znamenitosti prolazite.
U toku vožnje možete videti duž obale se nalazi oko 600 vila (jalije) od kojih je 366 istorijska zdanja. Takođe, možete videti i delove Aja Sofije, Dolmabahče palatu, mnogobrojne džamije, Topkapi palatu, Galata most i kulu, Prvi bosforski most i most Sultana Mehmeda Osvajača (Drugi bosforski most)…
Dok plovite, ljubazni prodavci, će vas ponuditi hranom i pićem, a ukoliko je lepo vreme – naša je preporuka da sedite na otvorenoj palubi. Kombinacija mirisa mora, topline sunca i pogled na Istanbul biće vam dovoljna razglednica koju ćete pamtiti do kraja života.
Turistička mapa Istanbula
1. Aya Sofia – Lepotica Istanbula
Aya Sophia (Hagia Sophia – Aja Sofija) je, popularno nazvano, „must see“ ukoliko se nalazite u Istanbulu.
“Solomone, nadmašio sam te!”, bila je prva rečenica cara Justinijana u tek izgrađenoj Aja Sofiji. Na temeljima stare crkve koja je izgorela u požaru, čuveni imperator Istočnog rimskog carstva, je dao da se izgradi nova crkva.
Danas muzej, koji zbog svoje bogate istorije i činjenice da je prvobitno bila 916 godina crkva, a onda 481 godinu džamija, zaista je nezaobilazna turistička atrakcija u Istanbulu.
Osvrt na „duhovni život“ Aja Sofije
- Hrišćanska crkva (537—1054);
- Grčka pravoslavna crkva (1054—1204);
- Rimska katolička crkva (1204—1261);
- Grčka pravoslavna crkva (1261—1453);
- Carska džamija (1453—1931);
- Muzej (1935—2020);
- Pretvorena u džamiju (2020—);
Kratak istorijat Aja Sofije
Aja Sofija predstavlja jedan od najznačajniji spomenika istorije arhitekture. Nalazi se prekoputa poznate Plave džamije, na jednom od sedam brežuljaka. Predstavlja najzačajniju hrišćansku crkvu Vizantijskog doba i najveću građevinu na svetu. Zbog svoje neverovatne lepote i umetničke vrednosti služila je kao mesto krunisanja careva. Malo je poznato da su se na današnjem mestu Aje Sofije, u prošlosti nalazile dve hrišćanske crkve, koje su uništene u velikim pobunama naroda protiv vladara. Crkvu su osmislili grčki umetnici i geometri, nisu ni slutili da će nakon završetka ovo delo postati simbol hrišćanstva i Vizantije. Grandiozna kupola (prečnika 31 metar i visine 56 metara), koja krasi crkvu poduhvat je skoro 10.000 radnika i velikog broja fizičara i matematičara, koji su svojim znanjem sagradili crkvu do savršenstva. Najfiniji mermer, srebrne i zlatne ploče, ali i ostali materijali, dovoženi su iz različitih krajeva carstva, ništa nije smelo da predstavlja prosečnost i običnost na ovoj građevini, ona je morala odisati savršenstvom i divljenju. Zlatni mozaici, izgrađeni u 6. veku, predstavljaju vrhunac raskoši Aja Sofije. Na severozapanom delu crkve postoji jedan poseban stub, poznat kao „stub koji plače“ ili „stub želja“. Stub je prekriven bronzom, sa rupom u sredini i vlažan je na dodir. Prema verovanju, smatra se da je ovaj stub blagosiljan od strane Sv. Georgija i veruje se da mnogi vernici u potrazi za ozdravljenjem, dolaze upravo na ovo mesto kako bi dodirnuli stub želja. Skoro punih 10 vekova Aja Sofija je bila centar okupljanja velikog broja hrišćanskog naroda, sve dok 1453. godine Turci nisu preuzeli grad i pretvorili crkvu u džamiju. Tada su uklonjena zvona, oltar, dok su ikone prekrivene i na njima predstavljeni simboli islama. Takođe, mozaik na glavnoj kupoli gde je prikazan lik Hrista prekriven je zlatnom kaligrafijom. Sagrađena su i četiri minareta i sve do 1935. godine Aja Sofija je bila jedna od najvećih džamija na svetu, dok je Mustafa Kemala Ataturk nije proglasio muzejom, u kom statusu je ostala sve do 2020. godine. Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, potpisao je ukaz kojim se Aja Sofija, ponovo pretvara u džamiju. Prethodno je Vrhovni sud Turske poništio odluku iz 1934. godine kojom je Aja Sofija dobila status muzeja.Koliko košta ulaznica za Aja Sofiju i kako je kupiti?
Cena pojedinačne ulaznice: 30.00 TL (trenutno, podložno promeni) Otvoreno za posetioce: Letnja sezona 09:00h – 19:00h / Zimska sezona 09:00h – 17:00h Zatvoreno: Svakog ponedeljka (radno vreme i radni dani mogu biti podložni promeni u skladu sa državnim praznicima) Ukoliko želite možete kupiti ulaznice online, moja preporuka je da kupite preko sajta tiqets.comKupite online ulaznicu
Lokacija
Zavirite u unutrašnjost Aja Sofije
2. Plava džamija – Sultanahmet džamija
Džamija Sultan Ahmeda – poznatija kao Plava džamija – jedna je od najprepoznatljivih građevina u Istanbulu, sa minaretima koji su vidljivi iz celog grada. Kada je sagrađena 1609., izazvala je pravu buru jer je imala šest, a ne uobičajena četiri minareta, što je čini jedinom, od preko 500 istanbulskih džamija, koja ima šest minareta. Legenda kaže da je arhitekta pogrešno razumeo sultana kada je zatražio zlatne (altinske) minarete i pomislio da je rekao šest (alti). U to vreme, šest minareta imala samo džamija Harem u Meki, koja se smatra najsvetijom džamijom od svih. Da bi se smirile tenzije, u Meki je naređeno da se doda još jedan, sedmi minaret kako bi se ove dve džamije razlikovale.
Uprkos imenu, džamija sa spoljne strane zapravo nije plava, ali ogromni plafoni s kupolama unutar njih prekriveni su sa preko 20 000 ukrasno plavih pločica Iznik.
Plava džamija uz sebe ima i druge građevine, kao što su: bolnice, osnovne škole i škole za visoko obrazovanje, narodne kuhinje, mnogobrojne bazare i porodične grobnice kraljeva. Jedna od zanimljivijih soba je nazvana ”Muvakkithane”. U njoj su astronomi računali vreme molitve i ostale bitne datume u kalendaru.
Blaga svetlost kroz vitraže i tihe molitve čine je mirnim bekstvom iz gradske vreve.
Koliko košta ulaznica za Plavu džamiju?
Cena pojedinačne ulaznice: Ulaz je besplatan. Otvoreno za posetioce: Otvorena je svakog dana. Imajte na umu da je džamija zatvorena oko 30 minuta pet puta dnevno zbog molitve, a žene posetioci moraju da pokriju kosu (šalovi su dostupni za pozajmljivanje). BONUS TIP: Izbegavajte ljude koji vam nude da uđete u džamiju bez čekanja. Ti ljudi će uglavnom pokušati da vam prodaju nešto i odvedu vas do nekog mesta za kupovinu. Najbolji način je da stanete u red i uđete u džamiju baš kao i ostali turisti. Ne brinite ako red za čekanje izgleda jako dugo, sigurno će se kretati vrlo brzo.Lokacija
Zavirite u unutrašnjost Plave džamije
3. Topkapi palata – mračne tajne zidina
Ukoliste ste ljubitelj Turskih serija, Topkapi Palatu ste verovatno videli u „Sulejman Veličanstveni“ ili „Kosem Sultanija“ (serija o Ahmetu koji je gradio Plavu džamiju). Ova palata je sagradjena u 15. veku i bila je primarna rezidencija otomanskih sultana i upravnog centra otomanskog carstva, sve dok je u 19. veku nije zamenila Dolmabahče palata, a ona pretvorena u muzej. Topkapi palatu je izgradio sultan Mehmet II, oko 1466.god., a na vrhuncu slave je smeštala 4000 ljudi.
Tačan naziv ove palate je „Saray-i Cedide-i i Amire“, ali ju je narod nazvao Topkapi, zbog velikih topova koji se nalaze na ulazu.
Topkapi palata raspolaže prostorom od oko 700.000 kvadratnih metara, što je dva puta veći prostor od Vatikana i polovina prostora koju poseduje Monako.
Turisti mogu videti brojne prostorije u kojima su boravili, kao i znamenitosti koje su koristili vladari na primer oruđe, nakit, oružje i još puno toga.
Zanimljivo je da se palata sastoji iz četiri vrata: čim uđete u palatu su Carska vrata, (nekadašnja uprava i kancelarija sultana), zatim slede druga vrata ili Vrata pozdrava (vode u carsku riznicu gde se nalazi jedan od najvećih dijamanata na svetu dijamant Kasicki). Ono što svakako najviše privlači pažnju posetiocima su Treća vrata ili Ulaz u raj. Iza njih se nalazio harem (što u prevodu znači privatno) kojim je obično upravljala sultanova majka. Harem se nazivao i Kuća veselja.
U harem su dovođene žene strankinje jer je Islam zabranjivao da robovi budu njihove veroispovesti. Devojke su kupovane širom sveta, ali neretko i prodavane od strane roditelja za određenu sumu novca ili su, pak, dovođene kao poklon plemića sultanu.
Svaka nova devojka u haremu je morala da prođe određenu vrstu školovanja (učenje jezika, plesovi, pevanje i sl.) i onda bi provela noć sa sultanom. Ukoliko bi ga zadovoljivala na načim koji je njemu odgovarao, mogla bi mu roditi dete. Ukoliko se to ne bi desilo, nažalost, pala bi u njegovu nemilost.
Zato su i žene u haremu bile podeljene u dve grupe. Jednu grupu su činile sluškinje, dok je druga grupa bila privilegovanija i činile su je konkubine i sultanove žene. Sve njih ih je lično on birao po njihovoj lepoti i svom ukusu.
Iz tog razloga je postojala i Kuća suza. Kao što samo ime i naglašava, tužno mesto odbačenih žena koje su izgubile naklonost sultana, kao i mesto žena i dece bivših sultana koji nisu više na prestolu.
Četvrta vrata su Vrata odmora, mesto gde je sam sultan mogao da se povuče i odmori.
Koliko košta ulaznica za Topkapi palatu i kako je kupiti?
Cena pojedinačne ulaznice: Cena pojedinačne ulaznice za odrasle je 100 TL. Za decu do 6 godina ulaz je besplatan, uz obavezno pokazivanje ID dokumenta. Posetioci mogu ući jednostavnim očitavanjem QR koda sa ulaznice. Otvoreno za posetioce: Svakog dana, osim utorkom. Radno vreme palate je: letnja sezona 01/04-01/10 od 09h do 18h i zimska sezona 01/10 do 01/04 od 10h do 16h.Lokacija
Zavirite u unutrašnjost Topkapi palate
4. Kapali Čaršija – raj za šopingholičare
Sa pet hiljada radnji na jednom mestu, Kapali Čaršija predstavlja jedan manji grad u srcu Istanbula. To je najveća pokrivena pijacu na svetu. Grand bazar ili Veliki bazar, kako ga nazivaju, čini kompleks prodavnica koje su povezane u 60-ak ulica, gde Turci nude turistima svoje proizvode, kao što su: nakit, odeća, obuća, proizvodi od keramike i još puno toga.
U samom bazaru postoji i veliki broj kafića, postavljenih u tradicionalnom stilu, u kojima možete pojesti najlepše i najsočnije baklave raznih ukusa.
Bilo da ste ljubitelj kupovine ili ne, svakako morate bar na tren zaviriti u bazar i osetiti duh trgovine ovog naroda, po kojoj su oni nadaleko poznati. Obavezno ponesite i mapu sa sobom, jer vas čeka pravi lavirint prodavnica. Mi vam preporučujemo da se prepustite i „izgubite“ u nekoj od 4400 radnjica.
Koliko košta ulaznica za Kapali Čaršiju?
Kapali čaršija je postala nezaobilazna atrakcija Istanbula, ali i njegov sinonim. Radno vreme bazara je svakog dana od 09h do 19h, osim nedeljom i u vreme praznika. Ulaz je besplatan. S obzirom da su ovde sitnice upakovane u istoriju i tradiciju Istanbula, nemojte žaliti ni jednu potrošenu liru. BONUS TIP: Cenjakanje je obavezno. Nikada nemojte kupovati odmah nakoh što vam prodavac kaže cenu. To je ujedno i deo njihove kulture, pa se, svakako, neće uvrediti.Lokacija
Zavirite u unutrašnjost Kapali Čaršije
5. Sulejmanova džamija
Sulejmanova džamija predstavlja najznačajnije delo Osmanlijske arhitekture. Njenu izgradnju je naručio Sultan Sulejman, poznat pod imenom „Sulejman Veličanstveni“ i „Zakonodavac“. Sultan Sulejman Zakonodavac, osim što je osvojio Beograd, Rodos, Alžir, Temišvar, bio je u pohode na Nemačku, Mađarsku, Austriju… U njegovo doba Osmanlijsko carstvo se prostiralo na najširem prostoru u njegovoj istoriji.
U čast 30. godišnjice svog dolaska na presto, izgradio je sebi džamiju koja nosi njegovo ime i koja predstavlja ujedno i najlepšu džamiju ikada izgrađenu u Istanbulu.
Tvorac ovog velelepnog objekta je čuveni arhitekta Mimar Sinan. Sinan je poznat i kao arhitekta „koji nema potrebu za plan gradnje“. Radio je čak za 5 sultana i za života izgradio oko 400 velelepnih zdanja. Mnogi su ga poredili sa Mikelanđelom. Njegovo najpoznatije delo na našim prostorima je Most Mehmed paše Sokolovića u Višegradu.
Čast da Sulejmanovu džamiju otvori zlatnim ključem, imao je upravo Sinan, koji je tom prilikom izjavio: „Dok ima sveta i veka, postojaće i ova džamija“. Tačnost njegove tvrdnje, da je sagradio objekat izdržljiv na zemljotres, može se potvrditi i podatkom da je od 24 važnijih objekata koje je on sagradio u Istanbulu, u poslednjih 500 godina, sa malim oštećenjima, preživelo 89 zemljotresa jačine 7 stepeni po Rihterovoj skali.
Ispred džamije je dvorište u obliku verande i okružena je pratećim objektima koji pripadaju kompleksu. Ovi jednospratni objekti koji je okružuju, daju joj izgled jednog grada. Iza džamije se nalazi groblje u čijem sklopu su i turbe (grobnice) samog sultana Sulejmana i njegove supruge Hurem Sultan.
Hurem, fatalna sultanija, bila je Sulejmanova omiljena žena i njegova venčana supruga. Bila je majka šestoro njegove dece – Sultana Selima II, naslednika Sulejmana I, Mihrimah sultanije kao i prinčeva Mehmeta, Bajazita i Džihangira. Smatra se jednom od najmoćnijih žena Osmanskog carstva i jednom od najmoćnijih u istoriji čovečanstva.
Po današnjem preračunu, cena izgradnje ove džamije je procenjena na 60 miliona zlatnika. Osim veličanstvenog spoljnog izgleda, ista pažnja je posvećena i unutrašnjoj dekoraciji i enterijeru.
Koliko košta ulaznica za Sulejmanovu džamiju?
Cena pojedinačne ulaznice: Ulaz je besplatan, a donacije su dobrodošle. Smatra se božjom kućom u koju svako može ući i moliti se, bez plaćanja posebnih troškova. Otvoreno za posetioce: Svakog dana, od 09h do 18h.Lokacija
Zavirite u unutrašnjost Sulejmanije
6. Dolmabahče palata – lepotica Bosfora
Palata koja, da je danas građena, koštala bi „samo“ 1.5 milijardu dolara.
Dolmabahče palata je sagrađena u 19. veku u Istanbulu i nalazi se na Bosforu, gde su se usidravali brodovi Osmanske vojske i predstavlja jednu od najpoznatijih palata na svetu. Topkapi palata je bila 400 godina glavna rezidencija svih sultana, a 1856. godine Sultan Abdulmejid proglašava Dolmabahče palatu centrom svih zbivanja i administrativnih radnji.
Palata se gradila 13 godina i građena je u želji da se postigne Evropski izgled palate, tako da su sami uzori za izgradnju ove palate bili Luvr i Bakingemska palata. Stil arhitekture je meštovit: od tradicionalnog stila, baroka i raznih stilova evropske arhitekture. Dolmabahče palata je grandiozna i očaravajuća palata, o čijoj veličini govori sam broj prostorija: 300 soba, 70 kupatila, 43 salona i 7 turskih kupatila.
Izgradnja ove palate je predstavljala raskoš i u njenu izgradnju uložilo se čak oko 35 tona zlata. U jednom delu palate vodili su se državni poslovi, a u drugom delu palate živele su sultanove žene u haremu, čiji je pristup imao jedino sultan.
U palati je živelo 6 sultana. Nakon pada Osmanskog carstva, Dolmabahče palata prelazi u ruke nove vlasti – Mustafe Kemal Ataturka koji bio prvi predsednik i osnivač republike Turske i koji je palatu koristio kao predsedničku rezidenciju, gde je i umro 1938. godine. U doba vlasti Ataturka veliki broj zvaničnika iz drugih zemalja je boravio u ovoj palati.
Sam izgled palate je raskošan i luksuzan. Palata predstavlja veliki kompleks sa brojnim vrtovima, fontanama, uređenim alejama drveća i cveća, džamijama i brojnim prostorijama.
Dolmabahče u prevodu sa turskog znači puna bašta. Jedan od pokazatelja luksuza jeste i poznati luster u palati koji teži oko 5 tona i na njemu se nalazi oko 750 lampi.
Palata je otvorena za javnost tako da imate priliku da iz prve ruke vidite sav njen luksuz i raskoš, harem i druge prostorije kao i da prođete hodnicima kojima su prolazili mnogobrojni sultani i zvaničnici Osmanskog carstva.
Koliko košta ulaznica za Dolmabahče palatu?
Cena pojedinačne ulaznice: Cena karte za palatu Dolmabahče iznosi 90 turskih lira. Standardna karta uključuje osnovne radne prostorije i prijemne prostorije palate. Ako želite da vidite odeljak Harem, morate da platite dodatnih 60 TL. Otvoreno za posetioce: Radno vreme palate Dolmabahče je između 9:00 i 17:30, svakog dana osim ponedeljka. Prodaja na biletarnicama završava se u 16:30, sat vremena pre zatvaranja. BITNA NAPOMENA: Slikanje i snimanje unutar palate je zabranjeno.Lokacija
Zavirite u unutrašnjost Dolmabahče palate
7. Bazilika cisterna
Smeštena je ispod grada, u blizini Plave džamije i predstavlja jednu od najstarijih cisterni koja je snabdevala vodom centar vizantijskog Carigrada. Sastoji se od 336 mermernih stubova, koji su visine oko 5 metara.
Pošto unutar zidina Vizantijskog grada nije bilo dovoljno izvora pijaće vode, grad je više vekova bio snabdeven sa izvora koji se nalaze u predelu Beogradske šume (Šuma u Istanbulu).
U vreme ratovanja neprijateljska vojska je često uništavala te vodne puteve ka gradu ili je sipala otrov u vodu, pa je za vreme mirnog stanja, stanovništvo bilo primoreno da gradi cisterne za skladištenje vode.
Bazilika Cisterna je izgrađena na 10.000 kvadratnih metara i imala je kapacitet skladištenja od oko 80.000 kubnih metara vode.
Cisterna Bazilika je poznata i po dve meduzine glave koje služe kao baze stubovima i nalaze se na zadnjem delu bazilike. Jedna glava je okrenuta naopačke, a druga je postavljena ukoso. Smatra se da su meduze ovako postavljene kao zaštita od njihovog pogleda (po legendi, ko god pogleda meduzu u oči će se pretvoriti u kamen). Ipak, postoji mogućnost da je jedna glava okrenuta na stranu da bi mogla da podupre stub. Zašto je druga glava okrenuta naopako ostaće i dalje misterija.
Sama igra svetlosti i klasična muzika popunjavanju mističnu atmosferu koja vlada u unutrašnjost cisterne.
Koliko košta ulaznica?
Cena pojedinačne ulaznice: 30 TL i ne postoji mogućnost online kupovine i rezervacije. Otvoreno za posetioce: Svakog dana od 09:00 do 17:30h.Lokacija
Zavirite u unustrašnjost Bazilike
8. Arheološki muzej
Arheološki muzej je jedan od 5 najvećih svetskih muzeja arheologije.
Sastoji se od tri muzeja: Arheološki muzej, Muzej antičkog Orijenta i Muzej islamske umetnosti (Tiled Kiosk). Smatra se među najbogatijim muzejima u svetu jer sadrži preko milion istorijskih eksponata. Nažalost, izložena je samo jedna desetina primeraka.
Ovde su doneti predmeti iz Egipta, Anadolije i Mesopotamije… Pažnju svakako najviše privlače lavovi koji potiču iz XIV veka pne.
Izloženi primerci pretežno su iz doba Grčke i Rima. Predmeti su izloženi po modernom shvatanju muzejskog rada, po periodima i u tematskim grupama.
Do samog muzeja se može doći iz dvorišta Topkapi palate.
Koliko košta ulaznica za Arheološki muzej?
Cena pojedinačne ulaznice: Cena ulaznice iznosi 50 turskih lira. Otvoreno za posetioce: Svakog dana od 10:00h do 17:00h, osim ponedeljkom.Lokacija
Zavirite u unutrašnjost muzeja
9. Galata kula
Kula Galata se gotovo može videti sa svih strana u gradu. Panorama grada, koju možete posmatrati sa visine od 67 metara pružiće vam fenomenalan pogled na Istanbul i okolinu.
Poznata je i kao kula Hrista (ili Isusova kula), a izgrađena tako da se sa jedne strane vidi Haliç (metro), sa druge strane Bosfor i sa treće strane Mramorno more.
U Osmansko doba kula je korišćena kao zatvor, svetionik, magacin i kao kula za nadgledavanje požara.
Unutar kule od kamena i danas se nalaze kafici kao i restorani sa turskim zabavnim programom. Do samog vrha i terase koja je namenja za pogled na grad, stiže se pomoću 143 stepenice. Za sve one koji nisu ljubitelji penjanja uz stepenice, ne brinite, kula ima i lift.
Koliko košta ulaznica za Galata kulu?
Cena pojedinačne ulaznice: Cena ulaznice se kreće od 25 do 45 turskih lira, u zavisnosti od sezonalnost. Možete doplatiti na licu mesta fast pass opciju ukoliko želite da preskočite čekanje u redu. Otvoreno za posetioce: Svakog dana od 09:00h do 20:30h, osim državnim praznicima.Zašto Galata kula oduzima dah?
10. Krstarenje Bosforom
Magiju Istanbula treba doživeti i sa vode. Kako su Turci jako gostoljubiv narod, trudiće se maksimalno da vam ulepšaju plovodbu. Brodovi primaju oko 100 ljudi, a polaze iz luke Eminonu (evropski deo) sa Zlatnog roga. Sama vožnja traje oko sat i po vremena i ovo je najbolji način da vidite svu magiju Bosfora i Istanbula. Sa razglasa ćete uvek čuti pored koje znamenitosti prolazite.
U toku vožnje možete videti duž obale se nalazi oko 600 vila (jalije) od kojih je 366 istorijska zdanja. Takođe, možete videti i delove Aja Sofije, Dolmabahče palatu, mnogobrojne džamije, Topkapi palatu, Galata most i kulu, Prvi bosforski most i most Sultana Mehmeda Osvajača (Drugi bosforski most)…
Dok plovite, ljubazni prodavci, će vas ponuditi hranom i pićem, a ukoliko je lepo vreme – naša je preporuka da sedite na otvorenoj palubi. Kombinacija mirisa mora, topline sunca i pogled na Istanbul biće vam dovoljna razglednica koju ćete pamtiti do kraja života.